Ako ste gledali moj intervju sa ambasadorom brenda Roja Dove od pre godinu dana u Metropoliten art parfimeriji u Beogradu, videli ste da sam bio prijatno iznenađen ljubaznošću, predusretljivošču i zainteresovanošću gospodina Andrew Wrighta da na nabolji mogući način prezentuje svoj brend. Toliko zapravo da mi je bilo neprijatno da kažem ono što sam intuitivno osećao, a to je da je to spolja gladac, iznutra jadac. Skupa pakovanja, optočena dijamantima, kvalitetne sirovine čija je cena i po nekoliko puta skuplja od zlata, koje nadomešćuju stvaran talenat u pravljenju mirisnih kompozicija. Ali mogu reći da sam uživao i odlučio sam da malo više zagnjurim u svet (samoproklamovanog) jednog od najboljih noseva današnjice – Roja Dove (zapravo Rodžera, ali već samo odbacivanje sopstvenog imena govori o pozi koja se očitava u predstavljanju čitavog brenda).
Kao adolescent počeo je prepisku sa PRom kuće Guerlain, poznatije i kao ‘’Vatikan parfemske industrije’’, budući da je sama kuća stara skoro 200 godina i napravila impozantan broj bezvremenih parfemskih remek dela, koje nastavlja da pravi i dan danas. Bombardovanje pitanjima je nastavio i tokom studija medicine od kojih je odustao da bi se posvetio radu u modnoj industriji. Kada je imao 24 godine (nakon toga što je ubio u pojam Roberta Guerlaina svojim pitanjima, ovaj je odlučio da mu da administrativni posao) u kući Guerlain gde je sledećih 20 godina napredovao do ambasadora brenda.
Onda je na volšeban način otvorio sopstvenu proizvodnju parfema 2001. Godine i, čudnog li čuda, većina njegovih kreacija je veoma (ako ne i apsolutno) ličila na već objavljene Guerlain parfeme, kao i one koji su tek bili u planu. Tokom godina provedenih tamo, kako sam kaže, imao je priliku da bude okružen najboljim parfimeristima na svetu od kojih je mnogo naučio.
Da li je pravi način na koji je trebalo da se oduži za tu neverovatnu priliku koju je dobio tako što će uraditi plagijate njihovih parfema? Da li je imitacija najveći oblik laskanja? Ostaviću na vama da to prosudite…
Najpoznatiji parfemski kritičar na svetu – Luca Turin je ocenio sve parfeme Roja Dove sa jednom ili dve zvezdice, izuzetak je samo parfem Fetish koji je dobio tri zvezdice. Nijedan parfem se nije našao na spisku dobrih parfema, sa četiri i pet zvezdica. Inače vrlo rečit i domišljat, sa beskrajno zanimljivim opaskama, Luca je svaki parfem koji je napravio Rodžer Dove opisao samo sa jednom rečju…“rutinski“. Pored toga što je bio zgnušan cenom istih, naravno.
Što se mene tiče, luksuzne bočice optočene plemenitim metalima, ukrašene dijamantima i kristalima ne mogu zavarati očajan nedostatak inspiracije i mašte. Nedostatak talenta se primećuje sa svakim novim udisajem, a neiskrenost, pozeraj i beskrupulozna narcisoidnost Rodžera (Roje) Dove-a može proći samo kod novopečenih bogataša, ali ne i kod evropljana, bogatih duhom i kulturom, koji gaje istinsku strast prema umetnosti pravljenja parfema.
Šta vi mislite, da li parfemi Roja Dove koji koštaju od 500 do 1000 evra po komadu vrede taj novac? Ili je u pitanju samo “šišanje ovaca“?
Čovek izgleda kao hodajuca rekama za kič.
Da ne znam ko je i da ga vidim ovako obučenog i nakinđurenog pomislio bih da je šibicar i da hoće da me navuče da mi uzme pare a ustvari on to i pokušava. Upravo to je on, moderni šibicar bullshit artist. No ja na to kažem thanks but no thnaks Roger Bird
Upravo tako…kao sibicar. Mene podseca na nesimpaticnu verziju Del Boja iz Mucki. On je takodje iz istocnog dela Londona, kao i Del 🙂
Novopečene bogataše i treba „ošišati“ jer pravi znalci imaju stila a to novac ne kupuje. Hvala na svakoj reči
Moguce 🙂 Hvala Gordana i vama na citanju…
Svaki tvoj tekst osvezava i otreznjuje . Ti si svetlo na kraju ovog tunela u kom je zapala parfemska industrija iz koga se nadam da cemo izaci uskoro! A Rodzu ne bih komentarisala sve je lepo receno u clanku…
Pozdrav sa mora <3
Marija
Hehe, hvala Marija 🙂 ja vidim izlaz, moguce da je upravo u toliko kontroverznoj niche grani parfemske industrije…