Rečnik parfemskih pojmova

Predstavljam vam rečnik parfemskih pojmova koji će vam pomoći da se orijentišete u kompleksnom i često nerazumljivom svetu parfemskih opisa i recenzija. On nije u konačnom obliku, već će se vremenom stalno, iznova i iznova, dopunjavati i korigovati. Na dnu ću vam ostaviti literaturu koju sam koristio za izradu ovog rečnika, za sve one koji žele da dodatno prošire svoje znanje.

AKORD – Mešavina mirisnih sirovina u parfemu koja proizvodi efekat zadovoljstva. Uglavnom ga sačinjavaju gornja, srednja i donja nota (po Jean Carlesovoj klasifikaciji). Generalno se akordom označavaju gradivni blokovi parfema. Pojam je preuzet iz muzičke terminologije.

ALDEHIDNI – Izraz kojim se opisuje mirisni doživljaj pri upotrebi velikih količina alifatičnih aldehida poput C10, C11, C12…C18.

ALKOHOL – Koristi se kao rastvarač u proizvodnji parfema, najčešće u obliku etil alkohola.

AMBERGRIS – Mirisna smesa koja vodi poreklo od kita ulješure. Jedan od najskupljih sastojaka u parfemskom svetu. Kompletan opis možete pročitati OVDE.

AMBRA – Mešavina mirisnih smola, najčešće stiraksa, benzoina i labdanuma koja se tradicionalno koristi u istočnjačkim parfemima.

ANOZMIJA – Nemogućnost percipiranja mirisa. Može biti generalna, u slučaju kada osoba ne može percipirati uopšte mirise ili parcijalna, kada osoba lošije percipira samo odredjene mirisne molekule. U slučaju generalne ili totalne anozmije, kvalitet života je značajno narušen jer osoba u tom slučaju ima i smanjenu percepciju ukusa, dok se parcijalna anozmija javlja kod velikog broja ljudi, pa čak i profesionalnih “noseva“.

APSOLUT – Prirodne mirisne supstance koje se dobijaju alkoholnom ekstrakcijom konkreta (essence concrete). Apsoluti su veoma skupi zbog visokog kvaliteta proizvoda i stepena očuvanja mirisa u toku složenog i komplikovanog procesa.

AROMA – Termin koji označava senzaciju izmedju mirisa i ukusa. Primer: aroma kafe.

BALANS – Kombinacija mirisnih nota tako da nijedna ne dominira drugom.

BALZAM – Lepljiva izlučevina koje biljke ispuštaju kada im je oštećen spoljni omotač. Može se koristiti neposredno, bez procesa ekstrakcije.

BAZA – Višeznačni termin u parfemskoj industriji. Može označavati gradivni blok parfema, poput mini parfema u okviru parfema. U drugom slučaju može označavati bezmirisni medijum u koji se naknadno dodaju mirisne supstance poput kreme.

BERGAMOT – Jako citrusno ulje, veoma korišćeno u parfemskoj industriji, dobijeno hladnim cedjenjem iz kore ploda malog drveta bergamota. Kompletan opis možete pročitati OVDE.

BLOTER – Tanka papirna traka visokoupijajućih odlika koji se koristi za testiranje parfema.

BUKE – Spoj više cvetnih nota.

VODICA ZA TELO – Parfemski rastvor koji sadrži samo 1 do 3% parfemskog ulja, a namenjen je osvežavanju čitavog tela, posle kupanja ili tuširanja. Uglavnom blagog i nenametljivog mirisa.

GORNJA NOTA – Prvi deo parfema koji osetimo po nanošenju. Veoma brzo isparava, traje do 15 minuta uglavnom, a smenjuju je srednja i donja nota, koje se nekad najavljuju i u gornjoj noti.

DESTILACIJA – Proces kojim se dobijaju etarska (esencijska) ulja iz biljaka upotrebom vodene pare.

DIZAJNERSKI PARFEM – Parfem koji nosi ime modnog dizajnera, a proizvodi se u samoj kući ili uz dozvolu kozmetičke kompanije. Primer: Chanel, Dior, Versace.

DONJA NOTA – Treći i poslednji deo parfema, koji se najduže oseti jer je sastavljen od mirisnih sirovina veoma male isparljivosti poput ambre, mošusa i kedra. Ponekad se oseti i u gornoj noti.

EAU DE COLOGNE – Kolonjska voda. Rastvor od 3 do 5% parfemskog ulja u alkoholu. Skraćenica: edc.

EAU DE PARFUM – Parfemska voda. Rastvor od 15 do 18% parfemskog ulja u alkoholu. Skraćenica: edp.

EAU DE TOILETTE – Toaletna voda. Rastvor od oko 10% parfemskog ulja u alkoholu. Skraćenica: edt.

EKSTRAKCIJA – Najčešći proces za dobijanje mirisnih supstanci iz sirovih materijala upotrebom isparljivih rastvarača. Tokom ove metode mogu se koristiti niske temperature čime se više aromatičnih supstanci sačuva prilikom obrade.

EKSTRAKT – Čist parfem ili Parfum. Rastvor 25% i više parfemskog ulja u alkoholu.

EKSPRESIJA – Hladan proces dobijanja mirisnih ulja iz citrusa, istiskivanjem aromatičnih supstanci iz spoljne kože južnog voća poput limuna, pomorandže, bergamota. Uglavnom se naziva i hladno cedjenje, a ova metoda se koristi jer bi se u suprotnom citrusna ulja degradirala ukoliko bi prošla proces poput destilacije.

ENFLERAŽ – Veoma težak i danas redak način dobijanja mirisnih supstanci, najčešće iz belog cveća poput tuberoze i jasmina, time što se cvetovi potapaju u životinjsku mast, da bi se zatim miris iz masti izdvojio rastvaračima.

ESENCIJSKA ULJA – Mirisna ulja dobijena iz biljaka procesom destilacije ili ekspresije.

KLASIK – Parfem koji dugo postoji na tržištu, nadživeo je svaku modu, ili postavio sopstveni trend, a ima gotovo trenutno prepoznatljivu kompoziciju. Primer: Kouros, Opium, Chanel no. 5, Shalimar.

KOMPOZICIJA – Harmonično sjedinjavanje mirisnih nota u parfemu da bi se dobio karakterističan i drugačiji miris od polaznih tački. Kreativni proces kreatora parfema.

KONKRET – Čvrsta supstanca nalik vosku koja ostaje nakon isparavanja ta vreme ekstrakcije. Nakon primene alkohola nastaje apsolut.

KREATOR PARFEMA – Profesionalno zvanje osobe koja stvara mirisne kompozicije. Uglavnom se koristi izraz “nos“ ili “le nez“.

MIRISNE KOMPONENTE – Svi sastojci koji se koriste za pravljenje parfema. U njih se ubrajaju sirovine prirodnog ili sintetskog porekla tj. aromahemikalije.

NARKOTIČNI – Koristi se za opisivanje parfema sa velikim udelom belog cveća poput tuberoze ili jasmina.

NIJANSER – Mirisna supstanca koja podržava i dovršava glavne nosioce mirisa.

NIŠ PARFEM – Parfem koji se proizvodi u ograničenim količinama ili koji je plasiran u malom broju, posebno odabranih radnji. Primer: Amouage, Houbigant, The Different Company.

PARFEM – Najkoncentrisaniji i najskuplji rastvor parfemskog ulja. Vidi ekstrakt.

PARFEMSKI KONCEPT – Kategorija u koju se parfem može svrstati. Pod tim se uglavnom podrazumevaju parfemski rodoslovi ili porodice poput kiparske, orijentalne ili cvetne.

PRIRODNE SUPSTANCE – Parfemski materijali prirodnog porekla, dobijeni pravo iz prirode.

SREDNJA NOTA – Drugi, centralni deo parfema koji povezuje gornju i donju notu. Uglavnom se u ove svrhe koriste cvetne ili začinske mirisne supstance.

SINTETIČKE SUPSTANCE – Mirisne supstance dobijene sintetskim putem koje nisu identične onim nadjenim u prirodi tj. prirodnim i prirodno identičnim supstancama. Primer: Iso e Super, Ambroksan.

SOLIFLORNA KOMPOZICIJA – Parfemska kompozicija koja je fokusirana na predstavljanju samo jednog cveta, na primer ruže.

STABILNOST – Parfem je stabilniji ako mu treba više vremena da ispari. Dobra stabilnost (dugotrajnost) je veoma poželjna osobina za većinu parfema, a postiže se upotrebom fiksatora.

FLANKER – Verzija parfema inspirisana originalnom. Primer: Shalimar Souffle je flanker Shalimara.

FLAKON – Mala, dekorativna bočica, uglavnom napravljena od stakla u kojoj se drži parfem.

FIKSACIJA – Fiksativi se koriste da bi se produžio efekat visoko isparljivih komponenti parfema poput citrusnih ulja. Uglavnom su u pitanju rezinoidi ili fiksativi sintetskog porekla poput Iso e Super.

FORMULA – Lista mirisnih sastojaka sa njihovim odnosima potrebnim da bi se proizveo željeni mirisni efekat.

Ako vam se svidja moje pisanje, možete podržati moj blog putem donacije preko PayPala (scentertainer@gmail.com) ili lajkovanjem/sharovanjem ovog članka na Facebooku/E-mailom sa vašim prijateljima. Hvala, Igor.

Literatura:

• Mali leksikon parfema od Tobijas Pel i Silvija Jonas.
• Perfumes, the A-Z guide by Luca Turin & Tania Sanchez.
• The Chemistry of Fragrances by Charles S Sell.