Victoria Frolova je autor jednog od najstarijih i najboljih parfemskih blogova na svetu – Bois de Jasmin. Rodjena u Ukrajini, školovanje je završila u SAD, gde je u prestižnom IFF završila obuku za parfemskog specijalistu pod mentorstvom fantastične Sophie Grojsman. Kao novinar pokriva teme iz oblasti umetnosti i kulture, a njene publikacije krase magazine poput New York Times, ELLE, Marie Claire i sl. Trenutno živi u Belgiji, a ekskluzivno za moj blog Scentertainer odgovara na pitanja koja će biti zanimljiva ne samo početnicima u svetu parfema, već i onima koji su duboko zagazili u svet parfema i fenomenologiju mirisa.

IGOR: Da li bi nam rekla nešto o svom životu, kao i “parfemskom životu“, načinu na koji je on uticao i promenio tvoj uobičajeni život?

VICTORIA: Nakon završene profesionalne obuke iz oblasti parfimerstva, shvatila sam do koje mere zanemarujemo i ne koristimo naš nos, a koliko život postaje zanimljiviji kada počnemo da primećujemo mirise oko sebe. Takodje sam shvatila lakomislenost premise da je čulo mirisa “najprimitivnije od svih čula“. Na praktičnom nivou, mnoge promene su se desile u mom životu kada sam napustila političke nauke i fokusirala se na olfakciju i hemiju, kao i umetnost mirisa. Pišući o tome, istraživajući, podučavajući, imala sam sreće da mi je mentor bila Sophia Grojsman, kao i Maurice Roucel i Calice Becker, koji su me naučili većini onoga što znam sada, a ja to sa zadovoljstvom delim sa drugima.

IGOR: Provela si vreme i na Istoku i Zapadu. Postoje izvesne razlike izmedju istočnjačke i zapadnjačke parfimerije. Gde smatraš da slovenski narodi pripadaju u toj velikoj podeli?

VICTORIA: Iako smo navikli da pričamo o Istoku i Zapadu kao velikim podelama, u politici, kao i parfimeriji, to su lažne podele. Zapadna parfimerija, pogotovo francuska je u velikoj meri inspirisana upravo bliskoistočnim formama i akordima. Što se tiče slovenske kulture, ona je toliko kompleksna tako da odoleva lakim generalizacijama. Ono što ja nalazim veoma zanimljivim u njoj jeste mešavina različitih uticaja, tradicija i verovanja. Uprkos mnogim istorijskim traumama koje su ove zemlje iskusile, dugotrajnost i vibrantnost njihovih tradicija je impresivna. Zanimljivo je videti kakve reference i arome kreatori parfema u Srbiji, Ukraini i Poljskoj koriste. Sa jedne strane veoma su inspirisani klasičnim kompozicijama, a sa druge strane upravo tu sam se susrela sa veoma neobičnim kombinacijama materijala nalik nijednim drugima. Ok, napraviću jednu generalizaciju, istočnoevropljani i južnoevropljani obožavaju svoje aldehide!

IGOR: Da li misliš da bi ljudi trebali biti svesniji čula mirisa i konsekventno samih parfema, i zašto? Da li postoje neki benefiti, opipljivi i neopipljivi?

VICTORIA: Biti svestan čula mirisa i korišćenje nosa čini svet mnogo šarenijim i bogatijim. Neobično i uzbudljivo je koliko mirisi mogu da oboje naše impresije i sećanja, i čini se kao propuštena prilika ili šansa da to ne radimo. A nadasve svega toga, ne zahteva nikakav napor, samo više svesnosti.

IGOR: Da li postoji fina linija koja razdvaja preveliku analitičnost parfema i uživanje u njima?

VICTORIA: Pretpostavljam da zavisi od osobe do osobe. Neki ljudi kažu da prevelika analitičnost ubija uživanje, ali za mene je to proces koji koji unapredjuje moje cenjenje objekta analize, bio to parfem, slika, vino ili knjiga. Ne postoji tačan ili netačan odgovor na ovo pitanje.

IGOR: Koji je tvoj proces analiziranja parfema?

VICTORIA: Nosim parfem na koži nekoliko puta, takodje i na bloteru i mirišem više puta u toku dana i analiziram kako se razvija na koži, a kako na papiriću i kakav utisak ostavlja. Fokusiram se ne samo na tehničke aspekte već i na to kakve emocije i impresije, slike u meni izaziva.

IGOR: Koji parfem te vraća u detinjstvo?

VICTORIA: Diorissimo. Nažalost, sadašnja verzija se razlikuje značajno od stare verzije koju je moja majka imala, tako da me u doba detinjstva može vratioti isključivo vintage verzija Diorissima.

IGOR: Kako reaguješ kada se nekome ne svidja parfem koji nosiš? Što vodi i do sledećeg pitanja…

VICTORIA: Iskreno, sećam se samo jedne takve situacije u svom životu. Imala sam 16 godina i dečaku sa kojim sam se zabavljala se nije svidjao moj Lancome Tresor. Činjenica da to pamtim do današnjih dana govori o tome kako sam se osećala u tom trenutku.

IGOR: Za koga biramo i nosimo parfeme?

VICTORIA: Zavisi od osobe do osobe. Za nekog su parfemi način da projektuju odredjenu sliku sebe spoljnom svetu, drugima. Ali, ljudi takodje nose parfeme da bi oživeli neku svoju fantaziju, sećanje i da bi se utopili u drugi svet. Lepota parfema je u tome što pruža mnoge, gotovo beskrajne mogućnosti.

IGOR: Da li misliš da su odredjeni mirisi arhetipski, da je reagovanje na njih svojstveno svim ljudima, ili je sve kulturno i geografski, iskustveno odredjeno?

VICTORIA: Kultura i lične preferencije umnogome utiču na to kako percipiramo odredjene mirise. Primer za to je miris ruže. Na istoku nema toliku polnu opredeljenost kao na zapadu ili Japanu. Sa druge strane, cvet pomorandže se u Francuskoj koristi za bebi ulja, a u Španiji za muške kolonjske vode. Što vodi do različitih asocijacija, a samim tim i reakcija na taj miris. Naravno, ove asocijacije su promenjive u vremenu, tako da ne možemo govoriti o njima kao nečemu statičnom.

IGOR: Kakva je budućnost parfemske industrije?

VICTORIA: Sa jedne strane, veoma sam pesimistična, imajući u vidu bezličnost velike većine modernih izdanja, kao i regulatornih tela koje onemogućavaju valjan rad parfimerista. Sa druge strane, mnogi manji brendovi se ne plaše rizika. Uprkos svim limitirajućim faktorima, parfimeristi i dalje prave fascinantne i pamtljive kreacije.

IGOR: Ukoliko je sve pitanje ukusa, kako jedan parfem može biti dobar, a drugi loš?

VICTORIA: Postoje objektivni kriterijumi, po kojima se može proceniti da li je neki parfem dobar ili loš, kao i sa svakim drugim umetničkm delom.

IGOR: Šta čini dobar parfem?

VICTORIA: Originalnost, kreativnost, sposobnost da nas pokrene, kao i tehnički aspekti – harmonija, balans, trajnost i evolucija. Lep parfem je lep iz svih uglova.

Nadam se da ste uživali u intervjuu sa Viktorijom Frolovom barem upola koliko ja, a ako jeste i želite da pročitate više njenih tekstova, to možete učiniti na njenom websiteu Bois de Jasmin.

Ako vam se svidja moje pisanje, možete podržati moj blog putem donacije preko PayPala (scentertainer@gmail.com) ili lajkovanjem/sharovanjem ovog članka na Facebooku/E-mailom sa vašim prijateljima. Hvala, Igor.