Danas ću vam predstaviti jedan poseban kutak u centru Beograda, koji ničim ne privlači pažnju slučajnih prolaznika sem svojom istorijom i duhom nekog drugog vremena, nekog drugog Beograda.

Photo: nadji.info

U izlogu ne postoje bleštava svetla, krupni natpisi, već poput alhemičarske radnje iz knjiga o Hari Poteru, staklene bočice raznoraznih boja i oblika i poneki detalj poput vintage fotoaparata ili mašine za kucanje. Iza njih, čeka vas nasmejano lice domaćina, uvek vedrog i spremnog za razgovor, poslednjeg parfemdžije Beograda – gospodina Nenada Jovanova. Svoj zanat i strast prema parfemima nasledio je od oca, a porodična radnja ima tradiciju dugu preko 70 godina. Godinama se broj artikala smanjivao, ali strast prema parfemima koju gospodin Jovanov gaji je održala radnju, kao i brojne mušterije od kojih neke više od 50 godina kupuju u toj maloj radnji. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast da u takvom ambijentu popričam sa nekim čiji je ceo život i svet posvećen parfemima, a čiji su parfemi bili deo bivstvovanja brojnih ljudi, kako običnih tako i poznatih. U nastavku sledi intervju, odlomak dugog razgovora koji smo vodili o parfemima i parfemskoj industriji.

SC: Šta za vas znače mirisi, parfemi?
NJ: Odrastao sam u porodici gde je miris bio sredstvo za bivstvovanje i život. Uslovi u kojima sam živeo su ostavili trag na moje poimanje parfema. Nikada nisam osećao pritisak, u smislu primoravanja na to da se bavim parfemima, iako je to bio porodičan posao. Otac je bio vrlo blag i pedagoški nastrojen, često je ohrabrivao, a ne vršio pritisak. Mirisi su mi postali nešto malo više od toga kako drugi ljudi koriste čulo mirisa u smislu da samo definišu ovo je prijatno, a ovo ne. Mesta, ljude i situacije određujem putem mirisa. Beograd je grad koji neizbežno nosi gradske mirise. Parkovi, pijace, pekare i razne prodavnice, nekada takozvane kolonijalne prodavnice trajno su utisnute u moje mirisno sećanje. Najlepše uspomene imam još iz dečačkog perioda i prodavnice Soko Štark u Knez Mihajlovoj ulici i čuvene lomljene čokolade. Čarobni miris kakaoa i vanile. Čekanje u toj prodavnici je bilo magično, upravo zbog samih mirisa.
Što se tiče percepcije mirisa osoba, svako od nas kada bi se uneo, mogao bi miris druge osobe registrovati, iako nam to u životu nije uobičajena navika. Biću iskren, pojedine drage osobe ne moraju uvek imati prijatan i ugodan miris (ne govorimo o osnovnoj higijeni), a više puta sam u životu ne tako pozitivne osobe osetio po vrlo prijatnom mirisu (prirodnom mirisu).

SC: Kako ljudi biraju mirise u vašoj radnji?
NJ: Često ljudi biraju i nose jedan parfem, na koji su navikli i za koji su dobili mnogo komplimenata: od prijatelja, partnera, saradnika. Nekada vezanost za određeni parfem traje i više decenija. Problem u tome je što se nos navikne i prestanu da oseća i uživaju u njemu, mirisu i zato treba ponekad promeniti parfem, čak iako nam taj savršeno odgovara, barem na neko vreme. Uvek savetujem svojim mušterijama da koriste barem 2 parfema, pre svega i zbog ličnog uživanja u istima.

Photo: Jelena Vucetic

SC: Šta je dobar parfem po vašem mišljenju?
NJ: Neizbežno je da smo subjektivni, koliko god se trudili da ostanemo objektivni. Dobar miris iz boce, sa štapića ili blotera je jedna stvar, a dobar miris sa dotične osobe je druga stvar. Mi svi imamo mirisni otisak. Kako doći do svog mirisa? Duže se istuširati mlakom vodom, bez upotrebe sapuna, eventualno nekog bezmirisnog sredstva. Ne brisati se (tokom leta), a zimi blago peškirom (koji nije tretiran kondicionerima) osušiti telo. Biti umereno aktivan i za pola sata do 45 mirisa naše telo počinje da ispušta prirodni, individualni miris. Dve tačke na telu ga najviše odaju, pregib lakta i pregib kolena. Druga tačka je ili za akrobate ili za drugu osobu. Ali svakako možemo uvek pomirisati svoj pregib lakta.

U zavisnosti od same kože kupca, naneti miris se razlikuje malo, nekad malo više, a nekad ne možemo uopšte prepoznati.

Jednom prilikom su u prodavnicu ušle majka i ćerka. Obema sam naneo parfem koji su tražile. Dok sam drugu mušteriju usluživao bacio sam pogled na izraz lica, devojka se blago i srećno smešila, miris joj je prijao, dok je majka pravila kiseo izraz na licu. Bila je jako nezadovoljna. Iznanadila me je njena reakcija, jer je traženi miris bio jedan od onih koji se svidja velikom broju ljudi. Zamolio sam je da pomirišem deo ruke na koji sam naneo miris i mom iznenađenju nije bilo kraja, to što sam osetio uopšte nije ličilo na miris koji se osećao iz boce, ili pak sa ruke njene ćerke. Ključ je u ph vrednosti kože dotične osobe, što je koža osobe baznija parfem lepše miriše na koži. Mošusni tip kože imaju češće žene, mada ima i muškaraca ali daleko manje i bilo šta da im stavite lepo im stoji. Kad imate mušteriju sa blago kiselom kožom onda je to teška muka naći odgovarajući miris.

SC:Koje su vaše omiljene mirisne note?
NJ: Najviše mi prijaju note punog mirisa, volim teže parfeme…šipr, mošus, začine. Lično sam naklonjen aromatičnijim mirisima. Poštujem lake, a u poslednje vreme sve više imam potrebe za laganim, neobavezujućim mirisima. Mnogo mladih ljudi dolazi i traži nešto što diskretnije, jer im je na radnom mestu propisan pored dress code-a i mirisni kod. Tada im predlažem ili diskretnije mirise, ili ako vole neki specifičan miris, umesto parfemske vode, napravim im toaletnu ili kolonjusku vodu.

SC: Šta mislite o modernoj sistematizaciji mirisa?
NJ: Piramidalne kupe nisu neistinite, ugodno je za priču. Ali kombinovanjem mirisa nastaje potpuno nešto novo. I u konglomeratu aroma, ne možete izdvojiti pojedinačne note. Bolje opisati miris rečima, ili doneti uzorak. Do Noći muzeja, kada je nastala serija parfema Beogradska noć, mogao sam na doneti uzorak da osmislim parfem na mestu koji bi ličio na doneti uzorak, samo na osnovu sirovina koje sam u tom trenutku imao u radnji. Pred drugi svetski rat bile su popularne fantasie kompozicije, pogotovo u Parizu. Kreirali su parfeme po meri, moj otac je govorio da je potrebno oko 70 sirovina da napravite svaki miris po želji osobe. U posleratnom periodu kada je tržište Evrope počelo ponovo da se otvara, postali su popularni brendovi, čuvena imena…svi su želeli da mirišu kao holivudske zvezde.

 

SC: Kako parfemi mogu biti muški ili ženski?
NJ: Moramo se vratiti unazad. Od 90tih godina na ovamo, masa muških mirisa može da se podvede pod univerzalne mirise. Ređe je obrnuto. Nekada se smatralo da su svi mogući cvetni, vanilasti i slatki mirisi bili ženski, dok su muški bili dominantno duvanski, kiparski. I zaista, u mom iskustvu kao parfimera, retko kad su mi dolazili muškarci koji su želeli da mirišu na neki dominantan cvet, uglavnom su to bile žene. Naravno, parfemi sami po sebi ne mogu biti ni jedno niti drugo, samo više naginjati na jednu ili na drugu stranu, više muški ili više ženski.

SC: Šta je dobar miris?
NJ: Chanel 5 je dobar miris. Lansiran je 1921. godine i dok bude civilizacije, postojaće i Chanel 5, sa nestankom civilizacije nestaće i njega. Postojali su sjajni mirisi, vrhunske kreacije najpoznatijih autora, fantastičnog sastava, koji su pre ili kasnije tržišno nestali. Pojedinci pamte pa ih i požele. ali vreme i mirisne civilizacijske navike su navele ljude da počnu da traže neke druge mirise. I ja za određenim imam žal. Ali parfemi kao Chanel 5 ili Guerlain Shalimar uspešno se nose sa testom vremena, zapravo – bezvremeni su.

SC: Koji su vam omiljeni parfemi?
NJ: Damski – Guerlain Samsara, to nije miris koji bi odgovarao svima, ali dobrom procentu je tako ženstveno tako kvalitetno stajao. Danas ga je gotovo nemoguće naći, mislim na originalnu verziju. Zatim, Byzance od Rochas. Molyneux Fete je pojedinim ženama stajao kao san snova. A muški: Osnovna verzija Jean Paul Gaultiera, Minotaur Paloma Piccaso, Nautica.

SC: Kakva je budućnost parfemske industrije?
NJ: Nažalost, od osamdesetih godina na ovamo, počevši od Cartiera koji je na bočicu parfema stavio pozlaćeni čep, od ukupne cene parfema 55 i više posto je odlazilo na ambalažu i marketing. Sećam se reči gospodina Šnajdera iz Givaudan-a, koliko je samo bio iznenađen tolikim ulaganjima u formu, a ne sadržaj – mirisne sirovine. Ali to je pravac u kome se svet kreće, forma ispred sadržaja. Sintetičke supstance nisu toliki problem, postoje neke koje je nemoguće razlikovati od prirodnih sastojaka. Time bi se značajno smanjila cena parfema i bili bi dostupniji većem broju ljudi, što je pozitivna strana upotrebe aromahemikalija. Brojni su i drugi faktori zašto je sve manje prirodnih supstanci, neki su ekonomski, neki političko-istorijski. Ne bojim se za budućnost parfemske industrije, siguran sam da nas čekaju mnogi novi mirisi koje nismo mogli ni da zamislimo sa razvojem hemije i generalno nauke.