Joy je legendarni parfem i vanvremenski klasik, jedan od najlepših i kvintesencijalnih cvetnih parfema u modernoj parfemskoj istoriji. Na svet je došao davne 1929. godine, u postrecesionističkom periodu, u doba kada niko nije očekivao ovakav parfem, a povrh svega od strane male modne kuće Jean Patou. Veliki parfemi su bila osobenost giganata parfemske scene, kao što je to bio Coty i Guerlain, ali da kreativni pojedinac u inspirativnoj saradnji sa talentovanim parfimeristom može da stvori nešto što će ne samo parirati, nego i nadmašiti sva očekivanja i zacrtane standarde je donekle i profetski ukazalo na trenutnu situaciju kada zaista velike stvari možemo očekivati od zaista malih, ali entuzijazmom i talentom prožetih niche brendova. The Next Big Thing se više ne može, nažalost, pronaći u velikim i luksuznim parfimerijama, već u malim, sekluzivnim art parfimerijama koje svoju magiju kriju daleko od pažnje javnosti čija je jedina preokupacija šta je u trendu, a šta ne.

jean patou

Jean Patou, tvorac istoimenog brenda, je jedna od najznačajnijih modnih figura Pariza sa početka XX veka. Njegovo krojačko umeće i sklonost ka jednostavnim, svedenim haljinama, pomalo dečačkog i sportskog izgleda, nasuprot raskošnim haljinama koje su u to doba bile popularne, je bila osvežavajuća i intrigantna damama iz visokog društva koje su želele nešto novo, nekog novog. Svet se otvarao ka mogućnostima da žene požele isto što i muškarci, da imaju svoju karijeru, da posude delić muške percepcije i egzistencije i utkaju je u svoju žensku senzibilnost. Kreatori koji su uspeli da urade to sa haljinama su doživeli instant uspeh, a Jean Patou je bio jedan od tih. Njegovu prvu kolekciju, celu kolekciju je otkupila bogata dama Lichtenstein iz New Yorka. To je izazvalo zavist kod nikog drugog do čuvene Coco Chanel, koja je takodje imala iste ideje i ciljeve: redefinisinje ženske mode i američki bogati klijenti. Nije postojao dogadjaj na kome Jean i Coco nisu razmenjivali ljubomorne poglede ispod oka, ispijajući koktele i tračeve koje su im posluživali u šik pariskim barovima.

Neverovatna kreativnost, kao i sveprisutna fascinacija parfemima, odvela je Jeana, kao i Coco, u parfemske vode, kojima su zaplivali, kao da su u njima rodjeni, što je donekle i osobenost kreativnih genija. O tome je možda najbolje pisao u svom traktatu o genijalnosti Oto Vajninger u delu Pol i karakter, kada veli da je razlika izmedju talenta i genija u tome što genije transcendira talenat, može ga imati ili ne, ali genije može svoj duh da spusti na razne oblasti i u njima briljira. Kao što je Mikelandjelo, pored slikarstva i skulpture pisao i najdivnije pesme, tako isto i kreativni genije svoju kreativnost može da pretoči u bilo šta što njegov inkvizitni um nadje zanimljivim i izazovnim.

Jean Patou je kreirao svoje prve parfeme 1925. godine, a linija koja je obuhvatala 3 parfema Amour Amour, Que-sais Je? i Adieu Saggese je imala za cilj da svakoj ženi, u skladu sa njenim prohtevima, željama ili onim što danas nazivamo mirisnim profilom, odabere svog idealnog mirisnog pratioca. U svom salonu je napravio bar inspirisan kubizmom Pikasa i Braka, u kome je barista mešao i posluživao mirisne koktele za njegove klinte. U narednim godinama usledilo je mnogo parfemskih izdanja, ali nijedan nije, ni približno dosegao uspeh i slavu, u istoriji parfimerstva jednog jedinog – Joy parfema. Jean je uvek govorio kako je sve što želi da pruži svetu, čista i nepatvorena radost, koju je pokušao da uhvati u ovom, najskupljem od svih parfema, za čiju je izradu po predanju bilo potrebno čak 10600 cvetova jasmina i 336 cvetova ruže. Paradoksalno se u najmračnijem i ekonomski najturobnijem periodu pojavio najsvetliji, najluksuzniji parfem na svetu. From darkness comes the light…

joy

Aura koja je izgradjena oko Joy parfema nije bila samo stvar marketinga, ili pak ne samo marketinga. Samo najprobraniji i najluksuzniji prirodni sastojci su mogli da zadovolje ukus Jean Patou-a, ali ne na način na koji to rade poneke niche parfemske kuće danas, koje se oslanjaju isključivo na taj aspekt kada govore o izuzetnosti svojih proizvoda, ne. Jean je tragao godinama za savršenom formulom, koja će opčiniti maštu žena i muškaraca širom zapadnog sveta i pružiti im – Joy. Slični napori i težnje, koji kombinuju samo prirodne i skupocene sastojke, ali u izvanrednim, neobičnim i nadahnutim formulama se mogu naći kod američkog niche parfemskog brenda Parfums DelRae.

Parfemska kompozicija Joy parfema je cvetna, ali imajući u vidu šta sve u današnje vreme prolazi kao cvetni parfem, mora se napraviti izvesna odstupnica. Joy je kvintesencijalno cvetni parfem, cvetni parfem svih cvetnih parfema. Svi cvetni parfemi žele da budu Joy kada porastu. U srcu parfema se nalaze dve najlepše vrste ruže, Rosa damascena – bugarska ruža i Rosa centifolia – majska ruža iz Grasa. Okosnica Joy parfema je jasmin, sveže ubran u Grasu, najbolji predstavnik opulentnog, zavodljog, putenog i puterastog belog cveća za koje naučnici tvrde da ima afrodizijačko dejstvo na ljudski um, na način na koji ne možemo da mu se odupremo. Pred belim cvećem smo svi nemoćni. Kao nekada u staroj Grčkoj, kada su Mejnade, svladane dionizijskim misterijama, otkazivale poslušnost svom svesnom delu i postajale bića čiste energije i želja. Šta zna mozak šta srce ište? Joy zna.

joy

Parfimerist Henri Almeras je uspeo da ovako potentne sastojke rafinira i obogati malim dozama ylang ylanga, tuberoze i orlovih noktiju, dok za to vreme klasične aldehidne note u kombinaciji sa breskvom u otvaranju parfema pripremaju nos za gozbu koja sledi. Da je reč o kompleksnom zadovoljstvu ukazuju i donje note, pre svega mlečno-drvenasta mistična sandalovina i izazovna doza cibetke koja daje animalnu bazu ovom parfemu i skreće misli i emocije sa čisto platonskog nivoa, na puteni, nagonski, dionizijski nivo.

Postoji neka čudna veza izmedju žene i cveća. I kada su najneraspoloženije, i kada ih svladaju jadi ovoga sveta i postanu besne ili tužne, samo jedna veza, čak i poljskog cveća će im izmamiti osmeh na lice. Kako onda opisati efekat najsavršenijeg, najlepšeg cvetnog buketa u istoriji parfimerstva? Kakvu emociju će on izazvati? Upravo onu na koju mu samo ime ukazuje – Joy, čista i iskrena, beskrajna radost.

[Mirisne note] gornje note: breskva, aldehidi, zelene note; srednje note: jasmin, ruža, tuberoza, ylang ylang, orlovi nokti; donje note: sandalovina, mošus, cibetka.

[Mirisna grupa] cvetni.

Kreator parfema je Henri Almeras.

Ako ti se svideo ovaj članak i želiš da me podržiš u daljem radu i pisanju, ne zaboravi da ga lajkuješ ili podeliš na FBu. Hvala i veliki pozdrav! Igor

joy