Kažu da je drevni Egipat bio mesto gde je nastala magija. To ne možemo znati sa sigurnošću, ali ne čudi da je civilizacija koja je napravila mistične piramide i Sfingu, koje i dan danas uzbuđuju našu maštu i bude divljenje, bila prapostojbina parfema. Parfemi su, baš kao i magija, bili negde između ovog i onog sveta, način komunikacije sa bogovima i ostvarivanja ovozemaljskih želja. Kao što govori naziv poznatog Hermes parfema Un Jardin sur le Nil, dobro došli u baštu Nila, sveto mesto gde je naša zajednička strast rođena.

kleopatra

Kraljica Kleopatra dobro je poznavala privlačnu i afrodizijačku moć mirisa. Čuvena zavodnica je ploveći ka Rimu natopila jedra svog broda mirisnim esencijama ruže i jasmina kako bi njihov opojni miris doputovao i opčinio Marka Antonija čak i pre nego što bi ona uplovila u luku. Šekspir kaže da su se čak i vetrovi smrtno zaljubili u njenu lepotu i očaravajući miris.

Ali parfemi su u Egiptu imali daleko veću ulogu od samog zavođenja. Neki bi rekli čak i da su označavali moć, budući da su se obilno koristili u medicini, religiji, pa čak i magiji. Parfeme su podjednako nosili i muškarci i žene, a na zabavama su zvanice razmenjivale ukrašene bočice pune zavodljivih mirisa. Svi su želeli parfeme iz Aleksadrije, jer je pre nekoliko hiljada godina, upravo Aleksandrija za parfeme bila ono što je Pariz danas – prestonica i centar celokupne parfemske industrije.

Za razliku od današnjih parfema, koji osnovu imaju u alkoholu, parfemi u drevnom Egiptu su kao osnovu uglavnom imali masti, dobijene od biljaka ili životinja, koje su imale ulogu ne samo kao nosači mirisa, već i kao zaštita kože od isušujuće vreline pustinjskog sunca i toplih vetrova koji su duvali dolinom Nila.

Egipćani su aromatičnim pomadama prvo mazali kosu. Veliki komad parfimisane masnoće stavljali bi na vrh glave ili ga pričvršćivali na periku. Tokom dana, pod uticajem jakog sunca, masnoća bi se topila i polako prekrivala periku, miris se širio po glavi, ramenima i rukama, a koža bi postajala sjajna i glatka. Čuvene egipatske kraljice, Kleopatra i Hatšepsut, mirise su stavljale ne samo na svoja tela, već su ih dodavale u kupke, a njima su osvežavale i svoje odaje.

egipat

Stari Egipćani mnogo su polagali i na kozmetiku, a bogatiji su svoju šminku držali u posebno ukrašenim kutijama od mermera i oniksa. Prepoznatljiva egipatska šminka oko očiju iscrtavana je kajalom (crna materija koja se dobijala od galenita) pomešanim sa životinjskom mašću, kako bi se lakše naneo na lice. Ruda galenita prerađivana je u štapiće, koji su se zatim koristili za iscrtavanje linija oko očiju. Osim što je služio za ulepšavanje, kajal je štitio oči od jarkog egipatskog sunca i insekata. Pored toga, imao je i religijsku svrhu – njime se po telu iscrtavao sveti znak Horusovog oka, za koje se verovalo da pruža božansku zaštitu. Verovalo se i da šminka ima magičan i isceljujući učinak, kao i da može popraviti oslabljeni vid. Kao senka za oči koristio se i prah malahita, zelenog minerala. Rumenilo u prahu pravili su od oksida gvožđa, dok se ruž za usne dobijao tako što se tom crvenom prahu dodavala životinjska mast ili smola.

Egipatski bogovi su bili mirisna bića, svaki je imao sapripadajući miris, a sveštenici su u hramovima mazali njihove statue parfemima kako bi ih prizvali i umilostivili. Najpoznatija konkokcija, Kyphi, uvek je bila pravljena od 16 sastojaka, prema predanju o bogu Ozirisu koji je bio ubijen i raskomadan na 16 delova od strane njegovog brata Seta. Kako bi se Oziris vratio u život, bilo je potrebno sastaviti ponovo 16 izgubljenih delova, pažljivo i metodično, baš kako su i parfemi bili spravljani.

egipat

Egipatska mitologija slavi boga Nefertema kao gospodara parfema. Na sačuvanim zapisima često se može videti kako Nefertem nosi vodene ljiljane (Nymphaea), koji su bili obavezan sastojak tadašnjih parfema. Iz drevnih spisa o lekovitom bilju poznato je da je Hatšepsut bila prva žena faraon koja je u Egipat donela drvo smirne (Commiphora myrrha) iz Punta (sadašnji deo Etiopije), koje daje mirisnu smolu poznatu kao miro. Osim za pravljenje mirisa, sveštenici-lekari koristili su miro i u medicinske svrhe, pre svega zbog njegovih analgetskih, citotoksičnih i antiparazitskih svojstava.

Osim što su pravili parfeme, Egipćani su među prvima koristili i dezodorans. Recepti za dezodoranse bili su slični parfemima, a njihova glavna svrha bila je da prikriju miris znoja. Svetu je ostala poznata formula koja je sadržala nojeva jaja, orašaste plodove, tamariks i pastu od kornjačinog oklopa. Mnogo pre otkrića roll-on dezodoransa, u drevnom Egiptu su pravili loptice od kaše sa tamjanom, koje su se držale ispod pazuha.

U Egiptu su parfemi i melemi za mazanje tela pravljeni u laboratorijama u okviru hramova. U Edfu, hramu boga Horusa, brojni natpisi na zidovima prikazuju kako su se pravili mirisi i ritualna ulja. Jedan od najčuvenijih egipatskih parfema bio je Balanos, koji se spravljao u gradu Mendesu, u delti Nila, odakle se kasnije izvozio u Rim. Miris se dobijao iz ulja voćke balanos pomešanog sa mirom. Bio je crvene boje, zahvaljujući pigmentu dobijenom iz biljke Anchusa.

miro

Stari Egipćani su trošili čitava bogatstva na mirise. Faraoni su organizovali česte ekspedicije ka južnoj obali Arabije i istočne Afrike samo radi uvoza tamjana. U 15. veku pre nove ere, kraljica Hatšepsut naredila je da joj donesu celo drvo tamjana, koje je zasađeno u za njega specijalno pripremljenom zemljištu. Ipak, izgleda da se tamjan nije dobro primio na egipatskom tlu, jer su se slične ekspedicije nastavile i tokom narednih 300 godina. Koliko su mirisi bili važni u egipatskoj kulturi, govori i podatak da je trgovina tamjanom i smirnom igrala veliku ulogu u međunarodnim odnosima. Vremenom, kako su se trgovinski putevi širili, širio se i asortiman mirisnih sastojaka, obuhvatajući i egzotične začine i začinsko bilje.

Ali nisu svi drevni narodi bili naklonjeni mirisima. Godine 361. pre nove ere, Agesilaj, kralj Sparte, u kojoj su parfemi bili strogo zabranjeni, posetio je Egipat i prisustvovao jednom bogatom banketu. Bio je toliko zgađen svojim preterano namirisanim domaćinima, da je odmah izjurio napolje. Njegovi egipatski domaćini su, sa svoje strane, takvo ponašanje smatrali necivilizovanim.

Izgleda da se neke stvari nisu promenile i nakon hiljada godina. I danas, mi, ljubitelji parfema, smatramo veoma necivilizovanim kada neko ne voli parfeme. Svako od nas ima svog Agesilaja, ali to nas ne sprečava da poput drevnih Egipćana koristimo parfeme kako bismo uzvisili svoj duh i uneli malo magije u svoj život. Nadam se da ste uživali u ovoj maloj šetnji severnom Afrikom, u nastavku putujemo na sever – u staru Grčku, gde naša mirisna avantura nastavlja da cveta.

Ako ti se svideo ovaj članak i želiš da me podržiš u daljem radu i pisanju, ne zaboravi da ga lajkuješ ili podeliš na FBu. Hvala i veliki pozdrav! Igor