Luc Gabriel je vlasnik i kreativni direktor francuske niche kuće The Different Company, poznate po radu sa najvećim parfimeristima današnjice poput Jean Claude Ellena,  Bertrand Duchaufour, Emilie Coppermann i Alexandra Monet. Sastali smo se povodom lansiranja njihova dva nova parfema, Majaina Sin i Santo Incienso u art parfimeriji L’Atelier u Beogradu gde smo pričali o The Different Company, ali i svetu parfema i parfimerista.

IGOR: Možete li nam reći nešto o sebi i kako ste ušli u svet parfema?

LUC: Parfemi su bili deo mog života još od ranog detinjstva. Moja majka je imala parfimeriju, u koju sam odlazio svakog dana nakon škole i mirisao parfeme. Kada to radite svakog dana i sa mnoštvom različitih parfema, to izmeni vašu percepciju i sećanja, i ti parfemi nastave da žive sa vama, čak i kada ih više ne mirišete. Zatim sam nastavio sa školovanjem i radom u sferi biznisa, da bih naposletku došao do ideje o samostalnom poslu. Slučajno se zadesilo da je moj prijatelj bio i prijatelj Thierry de Baschmakoffa koji je pokretao The Different Company. I sve je jednostavno kliknulo. U vreme kada niche parfemi nisu maltene postojali, nije postojalo niche tržište, brendovi, svest. Odmah sam se odlučio da im se pridružim. U to vreme je The Different Company bio više projekat nego kompanija ili biznis, ali od tada je rastao i razvijao se u ono što je danas.

IGOR: Da li je vodjenje niche brenda promenilo vaš život i uticalo na njega na način na koji neki drugi posao to ne bi mogao?

LUC: Da, veoma. Na prvom mestu uvek sam voleo putovanja. A vodjenje parfemske kuće je pravi internacionalni posao. Naši parfemi se mogu naći u preko 45 zemalja. Bavljenje parfemima je dinamično i nemoguće je u potpunosti planirati. Prošle godine je lansirano preko 1000 novih parfema. Kada bi firme znale koji parfemi će biti uspešni, bilo bi ih možda 10. Dobar parfem je još uvek u granicama alhemije. Postoji nešto misteriozno u vezi parfema.

IGOR: Da li je to deo šarma parfema, ta misterioznost i neuhvatljivost?

LUC: Upravo. Direktor Loreala je rekao jednom prilikom, budući da Loreal radi na više polja poput parfema, šminke i lične nege, da mrzi parfeme. A razlog je jednostavan, nisu predvidivi. Šminka je predvidiva. Lična nega je predvidiva. Parfemi nisu. Možes se truditi stalno i nikad ne pronaći recept uspeha.To je deo šarma.

IGOR: Možda zato većina kompanije igra na bezbedno. Ne žele da rizikuju neuspeh i zato prave parfeme koji mirišu isto i nalik na nešto već popularno.

LUC: Ali to više nikog ne zanima. Zato i postoje niche brendovi. Devedesetih godina XX veka su svi igrali na tu kartu, bezbednog i prosečnog, što je i otvorilo prostor za nastanak niche brendova. Heute parfimerstvo je bilo u nestajanju, a naša ideja je upravo bila da visoku parfimeriju vratimo na scenu. Želeli smo drugačiji pristup svakom aspektu stvaranja parfema. Budući da smo de facto savremen brend, koji je i nastao u novom milenijumu, želeli smo da francusku sklonost i veštinu pravljenja parfema pretočimo u novo, savremeno ruho. Nikad nismo i nikad nećemo želeti da igramo na sigurno. Jedini način za to je da firma bude mala i nezavisna. Onog trenutka kada vas kupi parfemski gigant, poput LVMH i L’Oreal, to prestaje.

IGOR: Šta je ključ uspeha dobrog niche brenda?

LUC: Doslednost. Morate se postarati da sve što radite bude koherentno i dosledno vašoj viziji, idealu. Svakog dana ste u iskušenju da podjete mnogim, različitim putevima, ali naći zajedničku crtu u svemu tome i objediniti je u ideji brenda, to je jako teško, ali presudno za uspeh.

IGOR: Kada govorimo o parfemima, često se čuje fraza parfemski DNK, nešto što je specifično za liniju ili čitavu ponudu nekog brenda, što se možda ogleda u većini ili svim njihovim parfemima, poput Guerlinade od Guerlaina. Da li postoje neki “prototipski“ predstavnici The Different Company na osnovu kojih bi neko ko nikada nije probao vaše parfeme mogao da oseti po čemu su to specifični i drugačiji?

LUC: Ne bih tako formulisao. Kada pristupamo parfemima, svi mi imamo neki “prtljag“. Uvek imamo prošlost sa onim što volimo ili ne. Ali ako bih morao da navedem neku univerzalnu karakteristiku svakog našeg parfema to bi bila elegancija. Elegancija je čudna. Ne može se tačno definisati i objasniti. Više je u pitanju osećaj. Ali to je nešto što uvek pokušavam da postignem u svakom našem parfemu. Druga stvar, koja je za mene i ključna jeste emocija. Zašto bi trošili vreme i novac na kreiranje parfema koji ne proizvodi emocije? To je suština. Stvaranje parfema je zapravo stvaranje elegancije i emocija. To je cilj. Mnoge kompanije spominju kvalitet sirovina kao svoj vrhunac, ali to je zapravo samo preduslov svih daljih koraka, to nije svrha sama po sebi, kao što je oni predstavljaju. Raditi sa najkvalitetnijim materijalima je apsolutni minimum koji morate ispoštovati.

IGOR: I sam kvalitet sastojaka ne garantuje da će i sam parfem biti dobar.

LUC: Naravno. Svi parfimeristi imaju manje više iste sirovine. Može im se razlikovati poreklo sirovina, neko ima ružu sa jednog područja, drugi sa drugog, ali to nije ono što je bitno u parfemu. Svaki parfemerist može napraviti parfem koji lepo miriše. Ali samo izuzetan parfimerist može napraviti parfem koji kada probate, prvo osetite nalet emocija, pa tek onda sve ostalo poput nota, kompozicije. To je jako teško postići. Nekada nam to podje za rukom, nekada ne. Postoji desetina parfema koje nismo lansirali jer jednostavno nismo stigli do te tačke uspeha, emocija nije bila prava. Parfem je sam po sebi bio dobar, ali emocija nije. To je začkoljica kod stvaranja parfema, kada ga pravite, on mora ne da zadovolji vas, nego drugu osobu. Mora izazvati emocije kod drugog. Što je i ključ kupovine parfema. Treba da kupujemo samo one parfeme koji nam izazivaju emocije. Ja lično cenim i smatram dobrim parfemima mnoge, ali mi ne izazivaju emocije, te stoga nisu za mene. Ne bi ih nikada kupio i nosio. Što ne umanjuje njihovu vrednost. Samo oni za mene nemaju nikakvu vrednost.

IGOR: To je nešto što ja pokušavam da stalno provučem kroz bilo koju priču na mom blogu, tu diferencijaciju u ličnoj preferenciji i objektivnoj oceni parfema. Nekada mi se parfem svidja i izaziva emocije, iako sam po sebi nije poseban i obrnuto, neki parfem smatram vrhunskom kreacijom, ali meni lično ne odgovara i ne vidim sebe kako ga nosim. Ali svakako ga visoko cenim i poštujem. A kada smo kod teme vrhunskih parfema, šta su za vas vrhunski parfemi? Da li su oni nalik umetničkim delima? Ako bi smo uporedili sa recimo vajarstvom, pa tako imamo temu Davida koju su obradili Bernini, Mikeladjelo, Donatelo. Svaki David je bio njihov pogled na to šta David jeste i šta treba da predstavlja. Da li je tako i u parfemskom svetu? Da li je vaš vetiver vaš pogled na vetiver kako on treba da izgleda, miriše, bude ili?

LUC: Donekle, ali ne sasvim. U drugim umetnostima imamo razvijene koncepte i rečnik za razliku od parfemske. Kada posmatramo sliku, možemo reći na primer da ona pripada renesansi, gotici ili je savremena. Imamo različite filtere, kulturne filtere kroz koje propuštamo informacije koje dolaze do nas. Naučeni smo da ih koristimo. Kod parfema prvo osećamo, a tek zatim možemo da analiziramo. Parfem jeste umetnost, ali umetnost koju ne možemo dešifrovati kao svaku drugu umetnost. Najveću sličnost ima, rekao bih, sa muzikom. Ali i muziku prosečan korisnik može vrlo lako analizirati jer je muzika deo svakodnevice. Govori se o klasici, popu, roku, ali u slučaju parfema ne postoji svesni kulturni filter kroz koji percipiramo svet parfema. Za većinu ljudi ne postoji škola u kojoj bi učili o mirisima i parfemima. Roditelji uče decu da razlikuju žanrove i autore muzike, ali roditelji ne vode decu u parfimerije i ne pokazuju im ovo je šipr, ovo je Jean Claude Ellena i sl.

IGOR: Kakve to posledice ima?

LUC: Ogromne. To je veoma plodan teren za obmane i laži. I parfemske kuće se služe time. Mi možemo osećati da nešto u njihovoj priči ne štima, ali ne možemo to dokazati. Ne možemo upreti prstom i reći to i to nije tačno. I to dovodi do još jedne veoma bitne stvari u vezi brendova , a to je iskrenost. Kada mi nešto kažemo to je uvek istina. To je nešto što želim da zadržim u rukovodjenju The Different Company.  Kada smo lansirali naš Osmantus, posle nekoliko godina se na tržištu pojavio još jedan koji je garantovao vrhunski kvalitet. Osmantus je takav sastojak u kojem je kvalitet presudan. Dobar osmantus ima blagi kožni miris sa primesama džema od kajsija, ali ne previše sladak. Loš osmantus je veoma sladak, kao previše zašećeren džem od kajsija gotovo da deluje kao čista sintetika, a kožna nota uopšte ne postoji. Godinama je mnogo firmi lagalo o kvalitetu i količini osmatnusa koji koriste u parfemima.

IGOR: I upravo iz tog razloga ne treba da se oslanjamo na to koje su mirisne note izlistane na raznim websajtovima, jer to što znamo da neki parfem sadrži odredjenu notu, ništa nam ne kazuje ni o toj noti, njenom kvalitetu i mirisu, a kamoli o celom parfemu, njegovoj kompoziciji.

LUC: Potpuno se slažem!

IGOR: Budući da svakodnevno radite sa kreatorima parfema, da li ste razvili neki poseban sistem jezika ili znakova kojima komunicirate vaše želje, ideje, imajući na umu da je ljudski jezik veoma ograničen što se tiče mirisne terminologije?

LUC: Sve zavisi sa kim pričate i od svrhe razgovore. Kada pričam sa parfimeristima uglavnom pored uobičajenih termina koristimo i volumen i boje. Kada pričamo o nekom parfemu često kažemo da je recimo vertikalan, crven, plav i sl. Takodje koristimo dosta analogija. Poredjenja sa svakodnevnim životom. Neke stvari u javnom prezentovanju parfema ne možeš nikada izgovoriti, ali tokom pravljenja parfema se veoma govori o tome. Nekad bi to zvučalo grubo ili neumesno, a svakako nekulturno, čak i grozno. Ali kada komuniciraš sa parfimeristom, moraš biti što direktniji i što tačnije opisati ono što osećaš. Prljavo je recimo odlična komponenta u parfemu. Ili bilo šta u vezi telesnog mirisa, ili bilo čega kulturno prihvatljivog. Da bismo promenili nešto, prvo ga moramo identifikovati i imenovati. Mora postojati zajednički jezik. U tome se ogleda ključ uspeha kod stvaranja novog parfema. Kada ne postoji zajednički jezik sa parfimeristom, iako je sjajan, svaki napor je osudjen na propast. Jednom sam radio 4 godine sa parfimeristom i na kraju nismo ni lansirali parfem, jednostavno smo završili u ćorsokaku. Ja nisam shvatao šta on govori, on nije shvatao šta ja govorim.

IGOR: Možda bi parfimeristi mogli da porade na stvaranju posebne i nove terminologije za parfeme? Poput parfemskog esperanta.

LUC: Za ljude koji se ne bave parfemima profesionalno je to jako teško. Jako teško je osloboditi se tog ličnog utiska, impresije da bi procenjivao neki parfem ili ga stvarao. Možda ima i previše priče od strane onih koji stvaraju parfeme. Nekada, a možda i često, naprave bolju priču nego sam parfem.

IGOR: Poznato mi je to. Krajem ove godine sam pomirisao veliki broj novih parfema, i većina njih su bili identični. Čak ih je i kreirao isti parfimerist.

LUC: To nije njegova ili njena greška, ili bar ne sasvim. To je greška klijenta. Oni treba da znaju koji parfemi su na tržištu, barem 70, 80 posto njih i da osete da li parfem koji im je prezentovan liči na neki već postojeći. Ali oni ne znaju. Verovatno jer ni nemaju vremena da se time bave. Tako da odgovornost pada na parfimeristu koji barem treba da se potrudi da novi parfem ne liči na neki koji je već napravio, a da se kompanija trudi da parfem ne liči ili barem ne previše na neki već postojeći.

IGOR: Ali ljudi to kupuju…

LUC: Nažalost, ljudi kupuju svašta, kako u dizajnerskom tako i niche svetu. Pričao sam sa poznanikom koji je takodje vlasnik poznatog niche brenda. Pričao mi je kako on pravi parfeme. Pošalje brif, email zahtev proizvodjaču, ovaj mu pošalje uzorke prema njegovom zahtevu, on se odluči za neki i tako nastane novi parfem. Kako onda možeš tvditi da si niche? Taj parfem je vrlo lako mogao biti parfem koji su nekom ponudili pre par godina, koji je odbijen, malo doradjen i ponovo ponudjen. Treba se truditi da se donese nešto novo i kvalitetno svaki put. Tek onda se može graditi priča oko parfema ili pakovanje. Miris je taj koji je najbitniji. A budući da to nije neograničeno, a da se resursi brzo iscrpljuju, čak i u niche svetu, može doći do zasićenja.

IGOR: To je upravo ono što sam hteo da vas pitam za kraj, a to je, šta su granice u svetu parfema i ko ih stvara?

LUC: Granice nisu tehničke prirode. Svake godine pronalazimo nove mirisne sirovine. One znače nove kombinacije i nove parfeme.Iz te perspektive ne postoje granice. Medjutim, granice ipak postoje.

IGOR: U našim umovima?

LUC: Da, upravo! Granice nisu u onome što možeš da uradiš nego u onome što možeš da zamisliš. Jedine granice koje ja postavljam parfimeristima jesu elegancija i nosivost. Sve ostalo je pitanje samo njihove mašte i ideja.

L'ATELIER ART PERFUMERY BELGRADE